На тему спровођења Правилника о одређивању подручја са отежаним условима рада у пољопривреди, речено је да je Правилник донет крајем априла текуће године, да има мањкавости, због чега је потребно да се донесе нов, који би поправио тренутно стање. Представници Министарства за пољопривреду и заштиту животне средине истакли су да су свесни недостатака у Правилнику који је на снази, којим нису обухваћена села у Србији која се налазе испод 500 метара надморске висине, а која испуњавају друге критеријуме маргиналних подручја, односно да се налазе у границама подручја националног парка одређеним Законом о националним парковима, и да имају мање од 100 запослених на 1000 становника. Представници Министарства рекли су и да се надају да ће крајем године бити израђена студија која ће да дефинише територије и критеријуме на којима је отежан рад у пољопривреди, пре свега због ниског квалитета земљишта, високог нагиба терена и падавина.

Након расправе Пододбор је донео закључак да се Правилником обухвате подручја четврте групе неразвијених и девастираних подручја у Србији, а која спадају у маргинална – најнеразвијенија подручја.

У наставку седнице, Пододбор је размотрио враћање утрина и пашњака селима на коришћење. Чланови и представници Министарства закључили су да постоје велике мањкавости у примени Закона о враћању утрина и пашњака селима на коришћење, па чак и злоупотребе. Наведено је да се пашњаци користе у сврхе за које нису намењени, те да је потребно да се, због несавесног поступања, поједине локалне самоуправе санкционишу. Након излагања и расправе о овој тачки дневног реда Пододбор је донео Закључак да се Закон о враћању утрина и пашњака селима на коришћење, који није мењан од 1992. године, промени, са брисањем члана 9. Закона или да се исти стави ван снаге.

Чланови Пододбора су, у договору са Ненадом Гвозденовићем, представником ГИЗ-а, договорили да тема наредне седнице буде питање комасације земљишта.

Седници је председавао председник Пододбора Милија Милетић.