Програм

Ha Сретење – 15. фебруара 2000. године у Београду je основана УЈЕДИЊЕНА СЕЉAЧКА СТРАНКА. Представници три мале, сељачке странке стопиле су се у једну, у духу народне изреке “Само слога сељака спасава”.

На оснивачкој скупштини покојни др Драгослав Аврамовић je пристао да буде доживотни почасни председник УЈЕДИЊЕНЕ СЕЉАЧКЕ СТРАНКЕ и на тај начин подржао тежњу сељака да се окупе у једној, снажној – сељачкој странци. Оснивачка скупштина je прихватила Статут а касније и Програм са којим излази пред политичку јавност Србије, у првом реду пред земљораднике – које УЈЕДИЊЕНА СЕЉАЧКА СТРАНКА очекује у својим редовима.

НАШ ЦИЉ ?

УЈЕДИЊЕИА СЕЉАЧКА СТРАНКА жели да у парламенту Србије има посланике, да постане снажан представник земљорадника Србије чије интересе и права штити и унапређује. У Србији има 1,150.000 земљорадничких газдинстава. Сељаци и данас чине значајан део бирачког тела и заслужују да буду заступљени у Народној скупштини Србије. Али није тако. У Народној скупштини Србије мање од један одсто изабраних посланика je пo занимању пољопривредник. Земљорадиици до сада нису имали своју, снажну, политичку странку. У изборној кампањи политичке странке траже од земљорадника да гласају за њихов програм и посланичке кандидате заборављајући да на изборној листи ставе и истакнуте земљораднике.

Тај пропуст се понавља да je постало правило: за сељака нема места у скупштини! Оснивањем УЈЕДИЊЕНЕ СЕЉАЧКЕ СТРАНКЕ ствари се мењају. Уколико би на следећим изборима, бар сваки трећи пољопривредник гласао за програм  и  кандидате  УЈЕДИЊЕНЕ  СЕЉАЧКЕ  СТРАНКЕ – у  Народној скупштини Србије ушло би између 30 и 40 посланика земљорадника, ветеринара, агронома и других стручњака који раде у аграру и прехрамбеној индустрији. УЈЕДИЊЕНА СЕЉАЧКА СТРАНКА зато ради на окупљању земљорадника и осталих посланика аграра – у месне одборе већих села и градова, оснива општинске и окружне одборе широм Србије. Њен главни циљ je да постане снажна парламентарна и утицајна странка. Уједињени сељаци не пристају да се и даље “прави рачун без крчмара” и важне одлуке доносе без учешћа и питања сељака.

НАЦИОНАЛНО И ДРЖАВНО ПИТАЊЕ

Србија je вишенационална држава. Она je држава Срба и припадника других националности који живе на простору Србије. УЈЕДИЊЕНА СЕЉАЧКА СТРАНКА се залаже за поштовање и заштиту српских националних интереса на начин који не би доводио у питање положај и интересе мањинских националннх заједница – Албанаца, Мађара, Румуна, Словака, Рома, Хрвата и других. Србија као модерна демократска држава заснована на владавини права, поштоваће и примењиваће сва начела Повеље УН, као и документе Европске организације за безбедност и сарадњу (ОЕБС) и других међународних организација чији je пуноправни члан.

Уједињени сељаци се боре за целовитост Србије, поштовање њеног интегритета и суверенитета.

Косово и Метохија, света колевка српеке државности, су неотуђиви део Србије. Уједињени сељаци виде Србију као демократску уређену државу грађана -равноправних у правима и обавезама – без обзира на верске, националне и друге разлике.

У Србији влада воља народа оличена у Уставу и законима. Слобода грађана да јавно излажу својс мишљење, да се удржују у политичке етранке, издају листове и отварају електронска јавна гласила je светиња коју нико не сме да окрњи или доведе у питање. Између парламентарних избора УЈЕДИЊЕНА СЕЉАЧКА СТРАНКА радиће на даљем буђењу и подизању политичке свести сељака, њиховом стручном образовању, пружиће правну и другу помоћ својнм члановима и свим земљорадницима.

АГРАРНА ПОЛИТИКА

Пољопривреда je главии, обновљени ресурс Србије, њен једини рудник који никад неће бити исцрпљен и затворен!

Чак и после пет деценија настојања да се Србија развије као индустријализована земља — пољопривреда остаје њен најзначајнији привредни ослонац. Аграрна политика има циљ да се искористе природни извори и људска радна снага за велику и уносну производњу хране и тиме унапреди друштвени, комунални, културни и социјални живот на селу.

Зато УЈЕДИЊЕНА СЕЉАЧКА СТРАНКА тражи да Влада Србије по налогу

Народне скупштине, утврди и објави дугорочну аграрну политику.

Аграрна политика подразумева:

– одговарајућу ценовну;

– земљишну;

– водопривредну;

– кредитну и -пореску политику; -обнову задружног покрета;

– режим тржишта за слободан извоз и увоз пољопривредних и индустријских производа које користе земљорадници.

Србија има 5 милиона хектара обрадивог земљишта. У великим рекама, које je грле са свих страна, има воде а има и довољно енергије сунца да на том простору, уз примену знања и коришћења савремене технике – добије много хране за сопствене потребе и велики део за извоз. Србија има научне истраживачке институте у којима су створене најбоље сорте и хибриди жита, индустријског и другог биља са високим родним потенцијалом. Она има и индустријске погоне за савремену префабрикацију аграрних производа у брашно, шећер, уље, вино, конзервирано воће, сокове, производе меса и млека. Србија нема изгледа да на светске пијаце извози и продаје аутомобиле и друге индустријске производе високе технологије али може да постане значајни извозник хране. Производња хране у Србији нс почива на превеликој употреби хемијских препарата и зато њени аграрни производи имају својства здраве хране какву траже и боље плаћају потрошачи у развијеним земљама Западне Европе.

1. ДУГОРОЧНИ ПАРИТЕТИ ЦЕНА

Правичне цене које покривају уложена средства, труд сељака и део на име пореза и доприноса и донесе бар малу зараду – могу да покрену пољопривреднике да брзо унапреде свој посао и произведе знатно већу количину хране. Уједињени сељаци не траже високе цене за аграрне производе. Они се залажу да се успостави и објави трајан и повољан однос (паритет) цена за аграрне и индустријске производе који би били на снази више година.

Због промене курса динара у односу на стране валуте – ти паритети могу да се утврде Ii у натуралном облику. Земљорадник треба да зна да ће током наредних десет година да:

– килограм ђубрива КАН вреди као 900 грама пшенице

– килограм мешаних ђубрива (НПК) вреди као 1.500грама пшенице -литар дизел горива Д2 вреди као 2.50 грама пшенице

– литар помуженог млека(са премијом) вреди као 0,50 EUR -трактор ИМТ 539 вреди као 35.000 кг пшенице

Ово су главни паритети. На основу њих могу да се израчунају и утврде паритети и за утовљену стоку, кукуруз, дуван, кромпир и друге производе. Пољопривредници  раде тежак посао у  “фабрици  без крова”, изложени колебањима временских прилика (суша, мраз, поплава).

Они зато заслужују да им њихова држава, објављивањем дугорочних паритета, пружи ocећaj сигурности и заштити од губитка. Тада ће бити у стању да се определе за ону грану пољопривреде за коју имају највише услова и да, сходно томе, улажу сопствена и позајмљена средства са циљем да постигну пристојну зараду.

2. 3ЕМЉИШНА ПОЛИТИКА

Земљиште je важан услов за производњу хране. Оно je добро од општег интереса и није свеједно како се користи: да ли за високу производњу хране, чува и за наредне генерације, од пропадања или се мелиорацијама повећава његова плодност.

За Србију није важно КО поседује – већ КАКО користи то општенародно добро. Зато УЈЕДИЊЕНЛ СЕЉЛЧКА СТРАНКА тражи:

– да се доследно примени Закон о враћању сељацима земљишта, одузетог у време обавезног откупа и на основу прописа о земљишном максимуму;

– да се месним зајеницама врате одузете сеоске утрине и пашњаци;

– да се манастирима и краљевској династији Карађођевић врате њихови поседи; -да  се спречи упропашћавање плодног земљишта изградњом стамбених и привредних објеката без уплате одговарајуће накнаде у земљишни фонд. Поседовање земљишта je слободно. Свако може да куповином   увећава своје имање уколико je у стању да га узорно користи и обрађује.

УЈЕДИЊЕНА СЕЉАЧКА СТРАНКА се залаже за укрупњавање земљорадничких поседа. Продајом и куповином обрадиво земљиште треба да постепено пређе у руке младих, школованих и удружених земљорадника који ће имати знатно већи посед. За ове сврхе пословне банке ће да одобравају повољне зајмове. Одредбе Закона о наслеђивању треба мењати да се спречи даље уситњавање поседа деобом очевине на све наследнике. Имање треба да, у целини , припадне једном (мушком ) наследнику, а остали наследници треба да буду новчано намирени. Наследним таксама и већнм трошковима премера треба подржату ову идеју.

Уједињенн сељаци ће тражити од својих посланика у Народној скупштини да гласају за увођење режима по којем би обрада земљишта била јефтина, a поседовање – скупо. На тај начин може да се спречи ширење парлога и лоша обрада земљишта.

Треба спречити да се обрадиво земљиште арчи и претвара у грађевинско ради подизања стамбених, индустријских и других објеката. Одредбе Закона о земљишту морају да се доследно примењују и високим таксама и накнадама инвеститори одврате од упропашћавања зиратног земљишта. Средства фонда за земљиште треба да се употребе за извођење мелирационих радова са циљем да се повећа плодност земљишта ниже класе. Садашња генерација треба да има на уму да je она од својих предака наследила незагађену земњу, воде и ваздух, те да je дужна да их сачуване остави наредном поколењу.

3. ВОДОПРИВРЕДА

УЈЕДИЊЕНА СЕЉЧКА СТРАНКА не заборавља да je вода значајан, често и пресудан, чинилац за високу произвидњу хране. “Колико воде – толико живота”, -опомињу паметни људи из науке. Зато и вода мора да се чува и разумно користи. Потребни су објекти да се спрече поплаве и суше – вишак и мањак воде – због чега настају велике штете по народну привреду.

Сви грађани су дужни да плаћају водни допринос на сваки квадратни метар стамбеног, пословног простора као и на пољопривредне површине да би се сакупило довољно новца за градњу водопривредних објеката, за чување воде неопходне за пиће, рад индустрије као и заливање усева.

Србија има могућност да  на великом делу обрадивог земљишта помоћу наводњавања годишње скида две жетве и тако повећа укупну продукцију хране. Фондовима водопривреде управљају уплатиоци. Они су највише заинтересовани да се сакупљена средства искористе на најбољи начин. Они утврђују програме и редослед у извођењу водопривредних радова.

Из ових фондова одобраваће ее повољне позајмице појединцима који граде мале системе за наводњавање. За градњу великих водопривредних објеката-држава ће бесплатно да улаже новац ако je у питању објекат који ће да више деценија ради у корист и за добро наредне генерације.

4. ПОРЕСКА ПОЛИТИКА

Пореска политика се води ради подмиривања општих потреба државе (финансирање војске, полиције, здравства, просвете и друге сврхе) али и за подстицање развоја пољопривреде.

Пореска политика за пољопривреднике треба да буде подстицајна, да олакшицама и повољним стопама пореза на доходак и промет подстиче земљорадника да улаже своја и позајмљена средства у најнапредније технологије која ће на општу корист да доведу до веће продукције хране. У ту сврху се оснива Аграрни буџет.

УЈЕДИЊЕНА СЉАЧКА СТРАНКА тражи да аграрним буџетом управљају и земљорадници.

Аграрни буџет треба да буде богатији него раздео намењен за полицију. Уједињени сељаци траже да се правично опорезује сваки ар и хектар, да поседовање буде скупо и да се убрана средства врате пољопривредницима у виду олакшица и регреса и на тај начин обрађивање постане јефтино.

5. ОБНОВА ЗАДРУЖНОГ ПОКРЕТА

Србија има неповољну поседовну структуру. Од 1,500.000 пољопривредних газдинстава само 270.000 има газдинства већа од пет хектара. Просечна величина имања je 3,40 хектара што je најнижи просек у Бвропи.

Мали поседници немају друге могућности да напредују осим да се уједине у задруге и слична удружења ради заједничке производње, повољније набавке и продаје производа. Задружни покрет Србије je рођен пре 107 година. Последњих година je запао у кризу. Многе задруге су укинуте принудним учлањивањем у општинске комбинате или еу због финансијских недаћа замрле. У међувремену су се појавиле приватне задруге створене ради брзог богаћења покретача и власника.

Обнова задружног покрета je важан посао земљорадника а потом и Владе Србије од које се очекује и друга помоћ.

Задружна имовина унета под притиском у комбинат (домови, економије) мора да се врати задругама.

Законом о задругама треба да се уведу демократска начела у управљању задругом и спречи да она постане инструмент појединца, странке или партије на власти, као и саме државе.

Наш поклич je: ” Задруга – задругарима” .

Задруга у селу поново мора да постане ” друга кућа ” земљорадника, њнхов важан ослонац у производњи и промету.

Директор и запослено особље задруге су плаћени да извршавају налоге скупштине задругара као највишег органа задруге. Зарађена добит се на крају године, одлуком скупштине , дели задругарима на основу учешћа у производњи и промету, као што се дели и губитак који члановн задруге солидарно подмирују. Задруге за овакве сврхе имају фонд резервних средстава.

УЈЕДИЊЕНА СЕЉАЧКА СТРАНКА сматра да и прехрамбена индустрија треба да постане део задружног покрета. Кланице, млекаре, фабрнке шећера, уља, млннови и погони за израду сточне хране и конзервнрање воћа и новрћа треба да послују као сервис здружених пољопривредника, да поеловање прилагоде задружним начелима што значи да се део остварене добити враћа учесницима у његовом стварању.

Приликом доношења закона о приватизацији треба омогућити да део власничких деоница прехрамбене индустрије припадне задругама односно задругарима јер су деценијама преко ниских откупних цена учествовали у настајању тих погона. Прехрамбена индустрија мора да, тесно и на дужи рок, сарађујс са земљорадницима уједињеним у задруге: да усклађују своје планове и потребе са намерама земљорадника. На тај начин боље ће да се користе капацитети за прераду, индустрија ће моћи да успешно конкурише на тржишту, порашће добит од чега ће имати користи и запослени радници и пољопривредници.

Задруге се удружују у асоцијације. Oнe имају право да оснивају своје пословне агенције, бирое, спољно трговинска предузећа за увоз и извоз аграрних производа, и банке које развијају штедњу и одобравају повољне зајмове.

Задружни покрет ће нарочито да се стара о школовању и стручном образовању својих чланова. На зимским курсевима и предавањима, екскурзијама и на други начин подстицаће стручно образовање задругара, радиће на брзом преношењу информација о новим технологијама ради подизања продуктивности и дохотка задругара.

Уједињени сељаци траже да држава стипендијам и пореским па и кредитним олакшицама помогне да будућа генерација земљорадника за пет, најдаље за десет година, буде школованија и стручно оспособљена за модерну пољопривреду.

ТРЖИШТЕ

УЈЕДИЊЕНА СЕЉАЧКА СТРАНКА се залаже за слободно тржиште којим управљају закони понуде и тражње, без великог уплитања државе. Држава je дужна да царинском политикои штити своје земљораднике и спречава увоз опасних материја, заражене хране и расплодних материјала (семе, садница, стока ) а одговарајућим допунским таксама ( прелевмани ) увоз аграрних производа по демпиншким ценама.

Тржиште пољонривредних производа je у начелу слободно.За главне производе се прописују заштитне цене а откупна цена се формира зависно од тражње и понуде. Ако су заштитне цене ниже од цене коштања – разлику држава намирује регресима и премијама из Аграрног буџета.

Уједињени сељаци траже да држава склапањем међународних уговора и учешћем у међународним трговинским организацијама шири тржиште за пласман аграрних производа.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

УЈЕДИЊЕНА СЕЉАЧКА СТРАНКА се залаже за то да сељаци уживају иста права у области здравствене и социјалне заштите. Пензионо осигурање je обавезно. Земљорадници уплаћују доприное сразмерно својим могућностима и висини пензије које ће да уживају.

Мора се имати на уму да су током последње деценије ниским откупним ценама сељаци били пњачкани и осиромашени и онеспособљени да измирују своје финансијске обавезе. Зато je држава дужна да у пензиони фонд земљорадника уплаћује значајнији допринос из дела пореза на промет или премије за млеко и друге аграрне производе.

Пензије за земљораднике треба да омогуће пристојан живот старим људима који су дали велики допринос привредном развоју Србије. Исплата мора да буде уредна – месец за месец.

Посебна пажња се мора посветити сеоској породици – здравственој заштити мајке и детета, изградњом установа за боравак деце и подстицати већу стопу прираштаја у сеоским насељима.

РАЗВОЈ СЕЛА

Уједињени сељаци се залажу за равноправан развој Србије, да се смање разлике у условима за живот у градским и сеоским насељима. Треба наставити изградњу солидне путне и комуналне мреже за редовно снабдевање сеоских насеља водом и елсктричном енергијом. У сеоским насељима у здравим, привлачним крајевима треба подстицати сеоски туризам као нову и значајну привредну грану и нов извор прихода пољопривредника. Капитал треба да иде за радном снагом. Зато пореским и кредитним олакшицама треба подржавати инвеститоре да отварају погоне и радна места у селима где постоји вишак стамбеног и школског простора.

На тај начин отвориће се перспектива младима да остану у свом селу, заснују породицу и пристојно живе. Уједињени сељаци сматрају да je привредни и комунални напредак села кључ за смањење броја неожењених сеоских младића и опадање становништва у селима.

1. Развој пољопривреде и села не могу као до сада бити финансирани само или доминантно средствима Министарства пољопривреде – и то недовољно, већ и средствима других ресорно надлежних министарстава за поједина питања живота и рада у селима:

· Министарство рада и социјалне политике,

· Министарство економије и регионалног развоја,

· Министарство животне средине, рударства и просторног планирања,

· Министарство просвете и науке,

· Министарство здравља,

· Министарство за омладину и спорт,

· Министарство културе, информисања и информационог друштва, …

2. УСС треба да припреми списак активности које поједина од наведених и других министарстава треба да обаве у наредном изборном периоду у 4.539 села и варошица у Србији, како би се у највећој могућој мери зауставили процеси економске, демографске, социјалне и сваке друге девастације насеља на руралном подручју. Тај списак, УСС треба да понуди:

· грађанима Србије, пре свега пољопривредницима и становницима села и варошица,

· евентуалним предизборним и свакако постизборним коалиционим партнерима,

· међународним агенцијама које помажу развој пољопривреде и села у Србији.

3. УСС треба да захтева да се:

· аграрни буџет повећа на најмање 6 одсто буџета Србије, а да се закинути део аграрног буџета у периоду од 2009. до 2011. године надокнади у наредне три године;

·  друштвена својина у задругама прогласи задружном својином, при чему недељива задружна имовина треба да буде укњижена као имовина Задружног фонда Србије дата на привремено коришћење појединим задругама и задружним предузећима;

·  средства обавезних резерви банака код Народне банке Србије смање са 20 на 10 одсто, с тим да та средства свака банка пласира као дугорочне кредите пољопривреди и прехраменој индустрији и индустрији пољопривредних машина и хемијских средстава за пољопривреду на рок повраћаја од 5 до 10 година, а за наводњавање и вишегодишње засаде до 15 односно 20 година, са лимитираним трошковима банкарских услуга од 2 одсто изнад камата на орочену штедњу;

·  рок плаћања пољопривредно-прехрамбених производа произвођачима од стране трговине и откупљивача смањи по робним групама и да максимално буде 60 дана од дана продаје производа;

· за по једног привредно активног пољопривредника из домаћинства сваког РПГ обезбеди здравствено, пензијско и инвалидско осигурање на најнижу пензијску основицу;

· уместо резерви замрзнутог меса,  брачним паровима пољопривредника млађим од 40 година, који имају РПГ даје на одрживо газдовање одређен број стоке као потенцијална резерва меса у живој стоци;

· запосленима у пољопривреди и другим делатностима који раде и живе на селу даје месечни додатак у износу минималне пензије у Србији;

· да сва регистрована пољопривредна газдинства (РПГ) имају право на субвенције по хектару за површину до 50 ха и до 25 условних грла стоке, која би омогућила одрживо коришћење расположивих ресурса и економску одрживост РПГ;

· да женама на селу обезбеди пре свега обавезно бесплатно здравствено осигурање – обезбедити бесплатне прегледе на карцином дојке, обавезне систематске лекарске прегледе као и посету лекара у самом селу;

· да свака жена која живи на селу и има двоје деце добија од надлежних министарстава најмање пет година радног стажа на ПИО Фонду пољопривреде или уколико има три и више детета аутоматски оствари право на националну пензију

· да сваки млади брачни пар који живи на селу за прво дете добије новчану надокнаду у износу од 1000 евра, за друго дете 2000 евра и за треће 3000 евра;

· да свако дете пољопривредника ужива право на дечији додатак у трајању које важи за децу запослених радника;

· да свака жена има бесплатне обуке из разних видова деловања, као обука за покретање сопственог бизниса из области сеоског туризма, производње прехрамбених производа…;

· да потенцијална предузетница на селу има права на почетничка бесповратна средства;

· да Министарство за пољопривреду обезбеди мотивациона средства за удружења или задруге жена;

· да Министарство за пољопривреду стимулише домаћинства са одређеним додатним средствима уколико су жене њихови носиоци;

· да свака домаћица – пољопривредница која живи на селу и ради на сопственом РПГ прима минимална давања за време трудноће и после порођаја у истом трајању као и  жене запослене у државној администрацији;

· да земљорадничке задруге буду изједначене у правима коришћења подстицајних средстава са свим другим привредним субјектима;

ЗАКЉУЧАК

Скупштина УЈЕДИЊЕНЕ СЕЉАЧКЕ СТРАНКЕ усвојила je овај програм и објављује га са уверењем да он одговара интересима не само земљорадника већ и осталих грађана. Напредан и богат сељак – богата држава.

Наш   циљ   je   буђење   грађанске   и   политичке   свести   земљорадника, потискивање осећања да су “грађани другог реда”.

Наш поклич je – “САМО СЛОГА СЕЉАКА СПАСАВА”.

Наш циљ je : и земљорадници имају право на место у посланичким клупама Народне скупштине !

Дана, 29.10.2011. године

УЈЕДИЊЕНА СЕЉАЧКА СТРАНКА