На другом ванредном заседању народне Скупштине Републике Србије, народни посланик Милија Милетић – председник Уједињене сељачке странке поставио је Скупштини неколико питања. Прочитајте излагање Милетића у целости:

„Да се представим још једном, пошто сам само једном говорио. Ја сам Милија Милетић. Долазим из општине Сврљиг, најлепше општине у нашој Србији. Иначе сам посланик са листе СНС, представник Уједињене сељачке странке.

Моје питање би било Агенцији за приватизацију,  везано за приватизацију „Еи Акустика Сврљиг“ – фирме која је била једина у Србији са поседовањем глуве собе. „Еи Акустика Сврљиг“ је приватизована 2006. године и из те приватизације тај власник је отерао у стечај. Нормално, као и у претходним периодима, дао је ту фирму у залог за одређене кредите, а из стечаја је исти власник купио, само са другим именом и сада та фирма нема ни једног радника. Све оне хале које су биле у веома добром стању су рашчерупане. Тракторима су извлачили каблове за струју и више пута су радници и синдикати у „Еи Акустици“ надлежним органима писали одређене пријаве за прекршаје, за лоше ствари које су рађене у „Еи Акустици“ и до данашњег дана немамо никаквих резултата тих свих пријава. Питање је – како је одрађена приватизација и да ли има елемената кривичних дела?

Друго питање јесте исто из дела привреде, јер је општина Сврљиг била једна од најразвијенијих општина у Србији 80-тих година. Имали смо ИТК Сврљиг. То је фирма која је имала преко 1.000 радника. Из стечаја се продао један део ИТК где је више од 200 радника оштећено и који траже своја права код стечајног управника. До данашњег дана стечајни управник није дао одговор радницима. Ја бих стечајном управнику поставио питање – када ће се дати извештај радницима, односно скупштини радника који су радили у тој фирми?

Моје треће питање, пошто сам ја из Уједињене сељачке странке, јесте намењено „Србијаводама“. Пошто смо сви сведоци да су у претходном периоду биле велике поплаве, велике штете, са жртвама које су стварно, што се каже, велике јер и један човек, то је велика жртва за нашу Србију. Сви смо сведоци да бедеми који су рађени претходних деценија су под знаком питања.

Уназад 13, 14 година ништа није рађено на провери тих бедема. Кроз Сврљиг пролази река Тимок, која у самом Сврљигу има бедеме који су рађени у неком претходном периоду, значи, 80-тих, 90-тих година. У једном делу Сврљига кроз који протиче Тимок нема тог заштитног бедема. Моје питање би било „Србијаводама“, чије је седиште сада за тај део у Неготину, када ће се направити заштитни бедеми кроз Сврљиг? Када ће се на одређеним местима исправити Тимок?

Имали сом 2010. године велику поплаву у којој није било жртава, али је било материјалне штете. Ово нам је још једна опомена да све оне ствари које су рађене, односно мислимо конкретно на пољопривреду, све те ствари које су рађене, конкретно за решавање тих токова и бујичних потока, да то још једном морамо сви проверити.

Иначе, локална самоуправа општине Сврљиг је сиромашна, али је увек била на линији да потпомогне све те надлежне службе које одржавају и реку Тимок која је у надлежности „Србијавода“. Општина Сврљиг ће заједно са људима из „Србијаводе“ бити спремна да потпомогне и одређеним средствима да се направи тај заштитник појас, јер не желимо да се деси 2010. година, када је у Сврљигу било поплављено више од 200 кућа, где су људи исељавани на исти начин као по овим нашим угроженим градовима.

Питање је – када ће се решити водоток Тимока кроз Сврљиг и када ће се направити заштитни бедеми да бисмо заштитили и имовину и људе од нежељених ствари, као што је то било сада у овом временском периоду?

Уједно, ми ћемо данас имати Одбор за пољопривреду, где ћемо заједно са нашим председником Одбора, Маријаном Ристичевићем гледати и та питања заједно са Одбора да проследимо надлежном министарству. Сигуран сам да ће наша Влада и наши министри у наредном периоду имати снаге да се провере све ове ствари које смо рекли и да ће све бити, сигуран сам, боље него што је било до сада.“